УВОД
По угледу на Стандард старословенског ћириличког писма Београдске конференције потребно је учинити напор да се изради и Стандард старословенског глагољичког писма. (Стандард старословенског ћириличког писма, усвојен јуна месеца 2008. г., као и неопходна објашњења у формату PDF, са глифовима и лигатурама, можете наћи на: http://www.cirilica.net или http://www.sanu.ac.rs/Cirilica/Cirilica.aspx).
Аутори представљају трећи, допуњен предлог у коме се табеларно доносе велика и мала слова (редна), без надметнутих слова, надредних знакова, интерпункцијских знакова и бројева. Основна намена овог делимичног инвентара јесте у томе да омогући транслитерацију између различитих писама старословенског језика и његових редакција.
Kарактери су подељени на основне (црна боја) и функционалне јединице (црвена боја) и оне чине Стандард. У табели су још дата и слова за транслитерацију (зелена боја) између обле глагољице, угласте глагољице и ћирилице.
Креирали смо систем међусобно компатибилних старословенских писама омогућивши аутоматску транслитерацију. Као што је познато, постоје два начина за транслитерацију једног писма у друго. Први је да се користи „search/replace“ функ-ција која може да се аутоматизује преко макроа. На тај начин текст може бити транслитерован у стандардни уникод енкодинг. Позадина оваквог решења је да се морају направити макрои и то посебно за сваки програм и компјутерску платформу. Друго решење је да се направе фонтови који су посебно дизајнирани за транслитерацију. Такви фонтови нису у оквиру уникод стандарда али омогућавају кориснику да изврше транслитерацију простом заменом фонта.
Постоје мање разлике (и одговарајући технички проблеми) између ћирилице и обле глагољице, али и веће разлике између угласте глагољице и осталих система. У реформисаној угластој глагољици, наиме, нека слова више не постоје. У овим случајевима због транслитерације, унели смо релевантне јединице претходног система.
Овај систем може се у потпуности користити за текстове који су рашчитани (текстови у којима су надметнута слова спуштена у ред, речи размакнуте, а скраћенице разрешене).
Дате су две латиничке транслитерације:
1. Традиционална (типа „broad transliteration“) за кориснике које занима са-држај текста, али не и његова формална страна. Из ње није могуће добити прецизну информацију о оригиналној графетичкој (графичкој) структури текста због тога што неке хомофоне јединице имају исти знак у транслитерацији.
2. Компјутерска (типа „narrow transliteration“) која води рачуна о облицима слова и омогућава једнозначну транслитерацију из једног писма (система) у друго. У њој се налазе и савремена ћириличка слова.
Обе транслитерације су графетичке, али не и графемске, тј. оне представљају структуру писменог система само формално. Због тога, на пример, глагољичко 
у сваком контексту се представља као „а“ иако може имати и бројну вредност „1“; такође се и 
(ижица) транслитерује увек као V иако постоје случајеви у којима исти знак служи за „у“.
Компатибилност писама изводи се простом заменом фонта. Будући да фонтови немају Уникод-кодове (ћирилица, глагољица и латиница имају различите кодове у Уникоду), за кодну страну је узета „проширена“ латиница.
Латиничка транслитерација је иначе проблематична јер постоји више стандарда (ISO, GOST итд.) који на различите начине третирају иста слова.
Сви фонтови за транслитерацију и тастатура, могу се наћи на: http://www.cirilica.net.
Захваљујемо се на корисним саветима Матеу Жагару са Одсјека за кроатистику Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу и Виктору Савићу са Института за српски језик САНУ, Београд.
Аутори сматрају да је неопходно организовати међународну конференцију која би утврдила Стандард старословенског глагољичког писма.
Хајнц Миклас
Институт за славистику, Универзитет у Бечу
Зоран Костић
Задужбина светог манастира Хиландара
Преузмите фонтове и тастатуру за транслитерацију бесплатно