2019. године је донета одлука да се одштампају све базе података како би имали преглед (евиденцију) свих, до сада, обрађених предмета. Тако је настало капитално дело одштампано у 25 свезака (око 4900 страна). Приказан је сваки предмет у колору са пратећим мета подацима. Да би то успело морали смо да преправимо све базе података а неке нове направимо.

Екипа на послу

Српске рукописне књиге
Свеске 01–08

Рукописне књиге су снимљене 2004–2005. Отац Јосиф (ризничар) је после пожара одмах почео снимање са нажалост лошом техником којом је располагао па снимци нису високог квалитета. Довољни су за читање. Поступак снимања мора да се понови.

Текстуална основа за базу података је преузета из Каталога ћирилских рукописа манастира Хиландара, акад. Димитрија Богдановића. Допуњена је радовима Радомана Станковића (водени знаци) и додате су сигнатуре Анатолија Турилова (Каталог словенских рукописа светогорских манастира).

После радова Р. Станковића (Водени знаци хиландарских српских рукописа) који је на бази водених знакова битно унапредио и прецизирао хронологију настанка рукописа до краја 17. века промењена је и база података. Списак садржи више одредница него што постоји у Хиландару и у литератури. До сада су Зборници били наведени под једним бројем у хиландарској сигнатури (укупно 815 повезаних рукописа). Зборници су конволути из више делова често неповезаних тема и писаних у различито време. Пошто је Станковић обрадио делове конволута, онда смо делове раздвојили задржавајући основну сигнатуру и додајући нови број (нпр. основна сигнатура Зборника 651 који има 8 делова, постаје 651-1, 651-2 … 651-8.

Без одломака којих има 119 у Хиландару постоји 904 рукописа (укључујући и 3 која нису у Хиландару) а не као до сада 815. Овом броју смо прибројали два рукописа који су набављени 2016:
Панагирик (Хомилијар) – за септембар с краја 14. века, Хил. 816
Сказаније о православној вери из 1635, Хил. 817

Три рукописа из овог списка нису више у Хиландару али се и даље воде хиландарске сигнатуре:
Теодулов препис Теодосијевог житија Св. Саве , Хил. 297, непозната судбина;
Марков препис житија Симеона и Св. Саве и Хиландарски типик, Хил. 298 у НБС, Копија у Хиландару;
Данилов зборник, Хил. 435 у САНУ.

Два рукописа нису у библиотеци из, за сада, непознатог разлога:
Служба светом Модесту, Хил. 545
Филада Петра Хиландарца, Хил. 792

Свеске 6 и 7 садрже водене знаке.

Последња свеска 8 садржи:
Азбучни списак хиландарских рукописних књига
Хронолошки списак хиландарских рукописних књига
Индекси сигнатура – упоредна табела сигнатура: хиландарске, топографске и Турилова

Када конзерватори из Народне библиотеке развежу књигу ради конзервације тада ту ситуацију користимо да скенирамо стране. За тај посао је већ неколико година ангажован Александар Костић. Његов боравак користимо и за снимање дигиталном камером појединих књига. Ове године је скенирано 721 страна а фотографисано 496 страна.

База података садржи 1.023 записа.

 

Грчке рукописне књиге
Свеска 09

Рукописне књиге су снимљене 2004–2005. Отац Јосиф (ризничар) је после пожара одмах почео снимање са нажалост лошом техником којом је располагао па снимци нису високог квалитета. Довољни су за читање. Поступак снимања мора да се понови.

Текстуална основа за базу података је преузета из три извора:
S. Lambros, Greek Manuscripts on Mount Athos, 1895. (описао 25 књига)
Андрија Јаковљевић, Хиландарски зборник 4, 1978. (описао све музичке књиге у Хиландару)
Евтимиос К. Лицас – Димитриос Т. Киру, 2007. (описали 136 књига, текст у Хиландару)

Највећи проблем је представљала ова база података. Ламброс и Лицас су за описе користили старији стандард писања грчког – катаревус. За описе је Лицас користио 5 различитих фонтова (нама недоступних) па нисмо могли да просто текст само копирамо. Зато смо почели да преводима Лицаса са мање или више успеха. Ламброса смо копирали а Јаковљевић је приказан у оригиналу.

База је недовршена али бар имамо неке информације уз приказане слике.

База података садржи 251 запис.

Српске повеље
Свеска 10

Хиландарска библиотека располаже са 507 повеља (210 српских, 253 грчких, 33 влашких, 9 руских и 2 бугарске) међу којима су и повеље скоро свих српских и грчких средњовековних владара и великаша као и 9 повеља руских царева. У овај број се рачуна и 32 свитка.

Набављен је скенер Widetek A2 формата (40 x 60 cm). Отац Јосиф са помагачима је 2006. године скенирао све повеље и свитке (укупно 507 обострано скенираних). Зоран Костић је графички обрадио и спремио за обострану дигиталну штампу у оригиналном формату током 2006 и 2007. године.

Приказане повеље су хронолошки поређане према догађају без обзира да ли су преписи или оригинали. У постојећој литератури су већином набрајане према хиландарској сигнатури, која није хронолошка, па су повеље једног владара биле разбацане. На пример, повеље краља Милутина се налазе у 6 албума и 5 кутија са свицима.

Године дате у угластим заградама су процена када је догађај могао бити. Укупно има 107 докумената на пергаменту.

На крају свеске, у прилозима постоји:
Прегледни списак свих докумената;
Печати са повеља;
Преглед крстова коришћених у повељама;
Списак хиландарских игумана који су постали српски архиепископи;
Речник мање познатих речи у средњем веку;
Карта Србије пре Маричке битке;
Карта цркви и манастира половином 14. века;
Преглед дародаваца Хиландара.

 

База података садржи 213 записа.

 

Грчке повеље
Свеске 11–13

Грчке повеље су приказане у две свеске, према хиландарској (која је скоро хронолошка) и топографској сигнатури (распоред по албумима). Одштампана је и посебна свеска са прегледним списком.

Хиландарска библиотека располаже са 253 грчких повеља. У овај број се рачуна и 20 свитка.

Сигнатура MS значи Мошин–Совре.
Скенирао: Отац Јосиф са помагачима.
Обрадио: Зоран Костић.
Описи повеља су скромни (бољи ми нису били доступни) па у неком идућем издању то треба побољшати
Српске описе дао Ђенић а француске Мирјана Живојиновић.

База података садржи 240 записа (неки листови садрже више повеља).

 

Влашке, руске и бугарске повеље
Свеска 14

У једној свесци су приказане 33 влашких, 9 руских и 2 бугарске повеље

Скенирао: Отац Јосиф са помагачима.
Обрадио: Зоран Костић.
Описи повеља су скромни (бољи ми нису били доступни) па у неком идућем издању то треба побољшати

База података садржи 33 записа.

 

База података садржи 11 записа.

 

Иконе
Свеске 15–21

Све иконе су приказане сортиране према сигнатури а приказане су због бројности у 7 свезака.

Хиландар располаже са 1436 икона (38 икона је изгорело у последњем пожару). И овај број је промењљив јер у манастир стално пристижу нове иконе. У базу података су, осим покретних слика на дрвету које се у строгом смислу сматрају иконама, укључени и осликани делови иконостаса и црквеног мобилијара, као посебне категорије . Ова база података је урађена 2011. према старијој бази Тима за конзервацију и рестаурацију икона при Хиландарском одбору/комисији Министарства
културе Републике Србије, насталој под руководством Светислава Николића, професора на факултету Примењених уметности, Универзитета у Београду. Све описе и категоризацију је урадио Бојан Миљковић, истраживач-сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности.

У базу података су убачени нови снимци у високој резолуцији снимљени до 2013. године. Комплетна ризница (галерија, депо и стара ризница), сачуване иконе из изгорелих параклиса и иконе пренете из Фласке, Скита св. Тројице, Цркве Благовештења на гробљу и Цркве св. Трифуна у башти. Негде око 1.000 икона. Остале иконе у бази су ниске резолуције а преузете су из ранијих снимања па служе за евиденцију, сигнатуру и држе место за нове снимке.

Све нове снимке је урадио фотограф Ненад Петровић а обрадио Зоран Костић.

Остало је да се уради:
• Снимање свих иконе из главне цркве и параклиса унутар Хиландара;
• Снимање свих иконе из хиландарских келија ван Хиландара.

База података садржи 1.438 записа.

 

Предмети примењене уметности
Свеске 22–24

Снимање предмета примењене уметности углавном је извршена за потребе изложбе „Ризница манастира Хиландара“ одржане у Београду 2008. године а под руководством Душана Миловановића.

Све описе је урадио Душан Миловановић, сарадник Музеја примењене уметности.

Све нове снимке је урадио фотограф Ненад Петровић а обрадио Зоран Костић.

База није довршена ни по броју снимљених предмета ни по броју описа. Поуздано знам да смо прескочили цео орман на улазу у библиотеку као и витрину у галерији јер нисмо имали алат за растављање. Такође због хитности снимања за изложбу нису снимљени сви предмети из сандука у којима се чувају.

База података садржи 717 записа.

 

Напрсни крстови
Свеска 25

Снимање крстова извршили су археолози из Завода за заштиту споменика културе – Београд 2012. године.

Опис: Марин Брмболић, Милорад Миљковић, археолози, Фото: Марко Тисовец

Базу података сачинио и попунио Зоран Костић, 2012–2019.

База података садржи 145 записа.